Inos je antički naziv za nerazvodnjeno vino i znači
voljen.
Ovaj magični napitak ćutljivog čini brbljivim, kukavicu hrabrim,
rezervisanog otvorenim, to je lek koji naše srce čini ushićenim,
koji oblikuje naš moral, koji atmosferu čini sjajnom, ova bordo ili
ćilibara boje tečnost u sebi krije celu jednu filozofiju...
(posetite našu Školu vina)
Aroma - miris vina, Baršunasto - meko, bogato sa zaokruženim taninima Bogato vino - puno vino, kompleksno, podrazumeva se da ima
buke Buke - sveukupni mirisi i ukusi vina stečeni u procesu
odležavanja (zrela vina) Harmonično vino - odlično vino, idealnog odnosa kiselina,
tanina i alkohola Intenzivno vino - uravnoteženo Iskričavo vino - vino prijatne oštrine i kiselosti (bela vina
Loare) Kiselost vina - belo vino ima 6-9 promila, crveno 5-7 promila Kompleksno vino - kombinacija bogatstva mirisa i ukusa,
intenziteta, ravnoteže, sklada i finese. Kremasto, puterasto vino - odnosi se na mekoću vina, smanjene
kiselosti Lako vino - sa relativno malim sadržajem alkohola i tanina,
ali ipak skladno Puno - izbalansirano vino Ravnoteža - temeljni pojam degustacije (kod belih vina
ravnoteža kiseline/ alkohola i zaostalog šećera, u crvenim vinima se
trazi i omekšavanje, zaokruživanje tanina) Snažno vino - bodro, krepko vino, sa visokim sadržajem
alkohola i intenzivnom aromom Suvo - vino bez ostatka neprevrelog šećera (suva bela vina
imaju nivo šećera od 0,5-0,7%) Tanin - organsko jedinjenje, sastojak crvenih vina koji
potiče iz pokožice bobica, semenki, peteljki, pomaže da se vina
razvijaju i sazrevaju Telo - utisak težine i punoće vina na nepcima
Za šampanjac se
koriste samo tri sorte: Pinot noir (daje osnovu), šardone
(eleganciju) i pino menije (daje draž i pojačava buke).
Vina Šampanje se prodaju pod imenima proizvođača, a ne regiona.
Milezimi - Samo u najboljim godinama se proizvode vina sa
naznakom godine berbe
Cuve šampanjci - sačinjeni od probranih vina ili vina sa stare
loze, iz posebnih vinograda ili iz najboljih berbi.
Ne postoje baš čvrsta pravila
hlađena vina, jer treba uzeti u obzir i temperaturu kojoj će vino
biti izloženo posle sipanja u čašu.
Penušava vina - služe se dobro ohlađena
Bela vina - ohlađena u frižideru trebalo bi izvaditi pola
sata pre serviranja, komplesnija bela vina čuvana u podrumu na 14C
se odmah mogu servirati, dok puna snažna bela vina koja su odležala
u bačvama, trebalo bi služiti na temperaturama koje se primenjuju za
crvena vina.
Suva bela vina se služe na temperaturi od 10 d0 12C
Slađa desertna vina od 7 do 10 C
Crvena vina - temperatura ovih vina je određena njihovim
taninima- što su izraženiji, to vino treba da bude toplije pri
serviranju.
Staro crveno vino- od 18 do 21C
Velika, taninska crvena vina (Syrah, Merlot, Cabernet Sauvignon,
Nebiolo, Zinfandel) 18 do 21C
Laganija crvena vina (pinot noir, sandjoveze) 15 do 18C
Slaganje vina i hrane
Francuzi su ovo slaganje nazvali „mariage“ (mariaž)- venčanje, jer
bi to slaganje vina i hrane trebalo da bude savršeni par i kruna
ljubavi u gastronomskom uživanju.
Jedno od osnovnih pravila je da se slažu hrana i vino iz istog
podneblja, kao i pravilo da uz kompleksna jela treba služiti
jednostavnija vina, ili kompleksna vina uz jednostavniju hranu!
Sledite nekoliko osnovnih principa slaganja vina i hrane:
Slatko sa slatkim - Deserti i druga slatka
hrana obično se dobro slažu sa slatkim vinom. Međutim, sirevi i
voće takođe vole da budu „u paru“ sa slađim vinima.
Ipak preporučujemo da sami probate, izaberete sopstvene favorite
i kako se slažu.
Jako vino sa jakom hranom - Na primer, lep
sočan stek najbolje bi se slagao sa jakim crvenim vinom. To bi
mogao biti Cabernet Sauvignon, Merlot, Cabernet Franc, Syrah,
ili neko drugo vino po vašem izboru.
Crveno vino sa mesom, belo vino sa ribom, ovo pravilo
je bazirano na činjenici da meso ima jači ukus, a većina riba,
ćuretina i piletina imaju slabije definisane ukuse. Crvena vina
su jača, a bela delikatnija.
Kiselo voli kiselo - Hrana koja sadrži kiseline, voli
oštrija vina. Masnija riba voli suvo oštro vino kako bi
elegantno preseklo masnu hranu ili riblje ulje.Vino sa više
kiselina takođe se dobro slaže sa slanom hranom. Supe, salate i
povrće mogu biti izazov. Većina salata sa sirćetnim prelivom ima
u sebi više kiselosti, pa traže vina koja su takodje sa većim
sadržajem kiselina. Vina sa povišenim nivoom kiselina su Pinot
Gris, Pinot Blanc, Chardonnay, Sauvignon Blanc. To su vina koja
ne vole tanine i snažne boje.
Začinjena hrana voli malo slatkaste svežine -
Perfektno slaganje Thai, indijske, azijske, mexičke hrane je sa
vinima koja su sasvim malo slađa.Ta vina će ugasiti vatru u
vašim ustima. Vina sa više alkohola se ne slažu sa ljutom
hranom.
Proces slaganja vina i hrane je traganje za savršenim parom koji
će zadovoljiti vaš ukus.
Nekoliko specifičnih slaganja vina i hrane:
Pica - Tradicionalna peperoni piza voli dobar
Sangiovese. Chianti takođe voli picu. To je preporuka i za
špagete.
Pasta Primavera - Veoma je lako: kada koristite belo
vino, beli luk, buter, maslinovo ulje, koristite i vino koje
sadrži više kiselina.
Belo meso, beli sosevi, riba i limun/buter sosevi -
Chardonnay, Sauvignon Blanc, Pinot Grigio
Pečena, piletina - Chardonnay,Sauvignon Blanc odležao
u buretu,Pinot Grigio za grilovanu piletinu sa ljutim Barbeque
sosom.
Ćuretina - Chardonnay, Sauvignon Blanc, White
Burgundy
Jagnjetina - Pinot Noir i Zinfandel odlično se slažu
uz ova mesa.
Svinjetina - Spremljena sa belim vinom, buterom i
caper sosom, slaže se sa suvim belim vinom, Chardonnay.
Svinjetina pripremljena sa sosom od pečuraka voli Pinot Noir ili
Maderu.
Stek - Cabernet . Ako volite pečurke i luk sa stekom,
probajte Merlot.
Pečurke vole Pinot Noir.
Brancin, Tuna, Smuđ - Chardonnay
Losos - Za kuvani losos sa hollandaise sosom, vino sa
više kiselina će preseći sos. Šampanjac je idealan.
